Египатско сликарство је изузетак међу древним цивилизацијама. Открића потврђују да је сликарство постојало на значајним грађевинама Месопотамије и других градова у котлини Инда, али се једино египатско одржало до наших дана. Разлог због којег се египатско сликарство одржало повезан је са местом где је пронађено и материјалом који је коришћен. Већина слика припада гробовима, а понеке и храмовима. Ниједна друга древна цивилизација, осим етрурске, није се толико марљиво посветила сахрањивању својих мртвих. Египатска религија је гробнице сматрала вечним и постојаним местима, зато су их Египћани увек градили у камену, исто као и своје храмове. Том фактору требало би додати још један од пресудне важности, који је несумњиво допринео очувању слика, а то је сува пустињска клима надомак Нила. Као део сакралне архитектуре, храмови су били снажније изложени протоку времена, што је довело до тога да се њихови осликани делови оштете брже од гробница, које су морале да трају вечно и да буду заштићене од скрнављења. Слике су свакако покривале и зидове египатских палата и дворова. У земљи фараона овоземаљски живот сматран је привременим, а смрт се сматрала путем који води у други живот, који је био коначан. Египћани су за изградњу својих пребивалишта, кућа за становање, користили непостојане материјале, који нису били ништа мање раскошни, али подложни бржем пропадању него што су то биле гробнице. Египатска грађанска архитектура била је богата и распрострањена, као и сликарство које је красило њене зидове, али је услед пропадања материјала практично нестала.
Текст писала : Софија Јовановић 6/2
