Обликовање светле будућности: најсавременије стратегије за раст
Дигитални часопис
  • Почетна
  • Странице
    • Блог
    • Есеји ученика
    • Радионица
    • Наука
    • Уметност
    • Спорт
    • Игрице
    • Кутак за пријатеље часописа
    • Занимљивости
  • О часопису
  • Контакт
Subscribe
Font ResizerAa
Дигитални часописДигитални часопис
  • Contact Us
  • Donate US
Претрага
  • Home
  • Categories
  • More Foxiz
    • Donate US
    • Blog Index
    • Contact Us
    • Complaint
    • Sitemap
Follow US
Дигитални часопис > Блог > Есеји ученика > „Рат као разарање градова или људске душе“
Есеји ученика

„Рат као разарање градова или људске душе“

admin
By
admin
Ажурирано: фебруар 2, 2025
Share

Рат је нешто најгоре и најстрашније што је човечији ум икада могао да смисли. Без обзира на то, ратови се воде од када човек постоји. Увек се нађе неко моћан коме није довољно све што има, па пожели и туђу земљу, не размишљајући о последицама, о жртвама својих сулудих идеја. Верујем да рат нико не жели, ни већина оних који нападају, а понајмање они који морају да се бране, нарочито деца, невине жртве рата које то чак ни не разумеју.

Девојчица мојих година, Ана Франк је имала ту несрећу да се роди у време када је један злобни човек одлучио да освоји читав свет и да између осталих највише прогања Јевреје, а она је била Јеврејка. Како би спасио живот своје породице, њен отац их одводи у тајно скровиште у зграду у којој је радио. То скровиште је значило крај њеног детињства. Из жеље да некоме исприча своја осећања, жеље, потребе, страхове и ставове, Ана почиње да пише свој дневник. Одатле можемо да видимо како је то живети живот у скровишту, како је то када ти недостају најобичније ствари дом, мачка, небо… Недостајала јој је школа, њене другарице и без обзира на све, маштала је како ће једног дана завршити високу школу и постати новинарка и списатељица. Највећу утеху проналазила је у свом углу скровишта, одакле је могла да види своје парче неба и веровала да ту Бог може да је види и да ће је спасити. Из дана у дан, рат је био све гори, рушио је домове, односио много жртава ,а Ана је као обично дете у дубини своје душе осећала кривицу што су они ту ,,као на сигурном“, а толико људи око њих умире. То је ипак размишљање једне одрасле особе, што је Ана морала ипак силом да постане. Три предуге године Ана живи свој живот у скровишту, где их на крају проналази Гестапо и одводи их у логоре. Осам месеци траје њихов пакао из логора у логор, где Ана на крају умире, само два месеца пред ослобођење

Било би лепо када би сви ти моћни људи када добију идеју да воде рат, ту своју идеју моћ, силу и богатство уложили у неке лепше хуманије ствари, као на пример: лечењу болесних, храњењу гладних… Уместо што ће улагати у оружје и тако неким невиним људима отимати слободу, разарати домове и душе и недужне дечије животе.

Текст писала: Наја Стевановић 7/2

Подели овај текст
Facebook Email Copy Link Print
Предходни текст Интервју са Исидором и Теодором Милић
Следећи текст „Лов – омиљени зимски спорт“

Оснаживање сутрашњих лидера кроз разумевање развоја и учења детета

Прочитајте више

Скорашњи чланци

Моја мајка
јун 2, 2025
,,Шта ћу бити кад порастем?“
јун 2, 2025
Зомби- Тајна Канарских острва
јун 2, 2025
Новогодишња ноћ
јун 2, 2025

Такође, могло би вам се допасти

Есеји ученика

Тргична судбина јунакиње у приповеци ,, Увела ружа“

мај 6, 2025
Есеји ученика

Уметност побеђује свако зло па и саму смрт

март 19, 2025
Есеји ученикаНаука

Значај Ћирила и Методија

март 19, 2025
Есеји ученика

Дечаци који су рано полетели

фебруар 6, 2025

Претплатите се на наш билтен да бисте одмах добили наше најновије чланке!

  • О часопису
  • О школи
  • Контакт

Made by IM web & graphic design with love.

Welcome Back!

Sign in to your account

Username or Email Address
Password

Lost your password?