Часопис „ОШ Бранко Крсмановић“ уочи прославе дана наше школе 9. маја објављује пуно занимљивих тема и садржаја, а ми као људи не смемо да заборавимо на особље ове школе који су својим преданим радом оставили неизбрисив траг. Један такав је сасвим заслужени и недавно преминули учитељ Милован Јевтић.
Учитељ Милован Јевтић ученицима и мештанима Дреновца био је познат као учитељ „Беба“. Надимак је задржао током живота, током своје службе и током пензије. Рођен је у Дреновцу 17.11.1935. године, од оца Богдана и мајке Малине. Четири разреда основне школе завршио је у Дреновцу. Потом државну гимназију у Параћину, а учитељску петогодишњу школу у Јагодини. Војни рок служи у Билећи и Цељу, где добија чин капетана прве класе. Његова служба започиње у Босни, место Шековићи, потом у селу у Варваринској општини Обрежу и најзад у свом родном Дреновцу где остаје и предано ради до своје пензије.
Ученици га памте са осмехом на лицу и речима песме ,,Вишњичица род родила“. Осим што је имао стрпљења за сваког ученика, бивши ђаци га памте и по шали и посебном смислу за хумор. Волео је српске народне песме и залагао се за очување и неговање истих.
Као вишестрана личност интересује се за спорт, па је играо фудбал за фудбалски клуб „Темнић“ у Варварину, а потом је заиграо за свој клуб „Напредак“ у Дреновцу. У браку је био са Мирјаном Јевтић наставницом Техничког образовања, из брака са њом има двоје деце ћерку Јасну (професорку математике) и сина Јовицу (професора географије). За време свог рада у нашој школи био је изабран за директора, а потом за помоћника директора. Ученици су га волели, поштовали, био је пожртвован, праведан и посвећен послу. Такође, је гајио и велику љубав према деци и раду са њима. Извео је бројне генерације деце од којих су данас многи : доктори, професори, инжењери. Упоредо са радом у школи учитељ Беба активно учествује у свим активностима Месне заједнице за добробит села и мештана. Под његовим вођством фудбалски клуб „Напредак“ достиже ранг Шумадијско-Поморавске лиге. По одласку у пензију посвећује се породици и живи у својој породичној кући. Занима се радом у башти и воћњаку који је увек био лепо уређен. Друштво су му често правили унуци и породица.
Напустио нас је 14.04.2023. године. Остаће нам свима у лепом сећању као драги комшија, пријатељ, учитељ, а пре свега човек!
Текст припремила : Нађа Васић 7/2