Хајдуци су опевани у многим песмама као борци за ослобођење српског
народа, као делиоци правде и једина нада сиротиње. Турци су израбљивали
наш народ, убијали, узимали порезе и чинили зло. Најтежи је био данак у
крви, када су узимали и одводили мушку децу. Хајдуци су у заседама чекали
турске караване, одузимали опљачкано благо, ослобађали робове и светили
се. Иако су турски освајачи побеђивали, нису били мирни ни спокојни јер су
их стално пресретали хајдуци. Били су храбри, издржљиви, честити. Хајдучка
борба је давала снагу народу, јачала националну свест и веру у победу.
У песмама о хајдуцима можемо да сазнамо све о њиховом одметању у
гору, о дружењу, јатацима, победама и поразима. Мотив готово свих песама
је јунаштво и издржљивост, честитост и одлучност да пруже отпор и издрже
најтеже муке.
У песми ,,Старина Новак и кнез Богосав“, из дијалога између Богосава и
хајдука, сазнајемо да су из неког разлога били приморани да изаберу такав
начин живота. Старина Новак је побегао због проклете Јерине, жене српског
деспота Ђурђа, чија је владавина била толико сурова, да он као обичан
сељак то није могао да издржи. Као и већина људи, и он је радио и градио
градове без надокнаде. Када су завршили са градњом Смедерева, Јерина
им је тражила куле на тврђави са позлаћеним вратима и прозорима. Да би
то спровела, наметнула је много висок порез. То је био кључни разлог због
ког је Новак морао да побегне. Он је био храбар и увек се супростављао
мучитељу, али ситуација у којој се нашао била је нешто другачија. Није
желео да се бори против српског деспота, без обзира на окрутност и
самовољу његове жене.
Млади јунак мали Радојица се избавио из тамнице Бећир-аге, лукаво и
мудро, уз много храбрости. Правио се да је мртав у шта ага и његова жена
нису поверовали, па су га стављали на разне муке. Ложили су ватру на
његовим грудима, стављали змију, забијали му ексере испод ноктију, али је
он све издржао. На крају су му довели најлепшу девојку која је играла око
њега. Ипак је погледао и благо се насмешио, али му је она помогла да план
спроведе до краја. Ставила му је мараму на очи и убедила агу да је мртав.
Бацили су га у море. Он није живот препустио судбини, већ је тражио начин да се избори са непријатељем и уздигне изнад зулума. Био је изузетно лукав, јер му је то био једини излаз из сигурне смрти.
Стари Вујадин је био један од њих. За њега су образ, част и поштење били
вреднији од живота. Издржао је сву муку, али пријатеље није издао. Био је
то један несаломив старац. Нису га сломили ни након неколико дана
свирепог мучења. Своје синове је саветовао да не поклекну, да буду срца
јуначкога, да све истрпе. Звао их је соколовима јер су они симбол храбрости
и издржљивости.
Рукописи и белешке говоре о контроли и моћи коју су хајдуци имали.
Турци су били безбедни само у градовима. Друмовима су смели да се крећу
само у већим групама уз пратњу. Да би застрашили људе, хајдуке су
страшно мучили: вешали, набијали на колац, вадили им очи. Хајдуци се нису
бојали да се супротставе. Мислим да је људима који су били под ропством,
било потребно да постоје људи као што су били хајдуци. Неко ко ће да им
да снагу да издрже и да покаже да није све готово и да нема предаје.
Текст писала: Исидора Милић
