Спорт је увек догађај, а овог пута је било другачије и посебно. Уочи Новогодишњих празника, по први пут у нашој школи одржана је најзабавнија трка, Трка Деда Мразева. Захваљујући идеји наше наставнице физичког васпитања Виолете Милошевић, овај догађај нас је подсетио да Нова година ,,куца на вратима“. Сви који су желели могли су учествовати, једини услов је био капа или костим Деда Мраза, а поклоне смо импровизовали. Трка је била подељена у две групе, на млађе и старије основце. Млађи другари су своју брзину и снагу одмерили на триста метара, а ми старији на дупло дужој стази. За овај спортски догађај владало је велико интересовање, сви смо били веома узбуђени и пуни наде. Звук пиштаљке је сигнализирао почетак трке на нашем школском дворишту. Спремни као запете пушке, прво су кренули најмлађи, ђаци од првог до четвртог разреда. За многе најинтересантнији наши драги прваци. Да ли можете да замислите колико узбуђења и радости осети неко ко никад није трчао тако „масовно“. Најсликовитије описано, борба је била узбудљива и неизвесна „као за опстанак“. Црвене капице су одлично дебитовале и одмериле своју снагу. На реду смо дошли ми, старији. Ни нама није мањкало, жара, хтења, воље а ни жеље за победом. Свако се надао да ће понети титулу најбржег Деда Мраза или најбрже Мразице. Сви такмичари су успешно савладали стазу која је водила око дворишта школе. Најбољи су заслужено однели победу, након чега је уследила додела диплома и медаља. Они који нису били физички доминантни, компензовали су свој успех на други начин. Изабрана су два прва места за најбољи костим Деда Мраза и Мразице, тако да никоме није изостао осмех на лицу.
На крају када заокружимо целу причу око овог догађаја схватимо да је највећи успех забава и дружење за памћење. Био је то прелеп сунцем обасјан децембарски дан. Надам се да ће ова трка постати традиција сваке наредне године као синоним за узбудљиву спортску забаву.
Текст писала:
Анита Саздановић 7-3
