Људи чије су особине: надменост, умишљеност, охолост су изузетно тешки за своје окружење. Надмени, јер одбијају да људе поштују довољно да њиховим речима дају значај и да их цене. Мислим да је прави опис умишљене особе једна народна пословица: ,,Када опанак постане ципела, мисли да је чизма“! То се односи пре свега на неког ко се на друштвеној лествици, из неког разлога попео на виши ниво, али мисли да је на самом врху. Охоли, јер су претерано самоуварени и мисле да све најбоље знају. Особе које поседују ове особине су заљубљене у себе и за друге немају никаквог осећаја. Немају у себи љубав, обзира. Битне су само њихове личне жеље и потребе и не занима их да ли при томе некога повређују. Да би задовољили своје потребе, газе све пред собом.
На самом почетку ове приче можемо да приметимо како Малчика уме да манипулише људима око себе. Како својим родитељима, тако и мушкарцима. Била је лепа и млада. Итекако свесна своје лепоте то је знала да искористи паметно. Мислим да је била паметна јер је тачно знала на који начин да добије шта жели. Њен начин није био исправан, али је она у томе уживала. Била је завидна, нарочито на другарице које добијају већу пажњу од ње. Сматрала је да то није могуће, да је она та која треба да добије сву пажњу и наклоност у друштву. С друге стране, постоји нешто доброте и племенитости у њој јер им је препустила младиће који су их заиста волели. Малчика је стално лоше расположена и незадовољна и као таквој није јој било лако удовољити. Томе су допринели њени родитељи, јер су је њихова претерана љубав и толеранција, толико размазили и учинили незахвалном. На свако њихово питање одговарала је поспано, незаинтересовано, нервозно… Када су јој стигла писма просаца, за сваког је имала неку замерку. Тошици се смејала јер је по њеном мишљењу био прост, неугледан због великог носа. Штанцику је одбацила јер није био довољно интелигентан. Бранка зато што је сиромашан. Док чита њихова писма она се осећа поносно и пркосно. Мисли да је нико није достојан и да све младиће може да врти око малог прста. Тако је и било неко време, а онда је свима досадила. Ником се не допада да стално буде понижаван и исмеван у друштву. Оно што за нас није лепо и пријатно, није ни другима. Такво њено понашање је имало последице. Док се премишљала, двоумила и поигравала са туђим осећањима, свако је нашао свој пар, а њој је остао онај кога ниједна девојка није хтела и кога је она највише исмејавала.
Треба имати објективно, реално мишљење о себи и другима. Сваког треба испоштовати. Не кажем да свако може и треба да нам буде пријатељ, али је ружно исмејавати и понижавати друге. У неком тренутку све дође на своје место. То нам је писац, овде, на један духовит и комичан начин показао. Она, која је била избирачица, на крају није имала избор.
Текст писала: Исидора Милић 7/2
