Ћирило и Методије су познати учитељи широм Европе, описменили су много народа, образовали многе људе и о њиховим делима и њиховом раду прича се и дан данас. Њихови животи су описани у многим књигама, а једна од напознатијих је „Хазарски речник“.
Великоморавски кнез Растислав одлучује да се обрати за помоћ византијском царству, на чијем челу је био велики владар Михајло III. Михаило III им је послао учену солунску браћу Ћирила и Методија.
Ћирило (Константин Солунски, или Константин Филозоф (827-869) и Методије (815-885) су рођени у Солуну, али су били окружени словенским народима тако да су научили њихове дијалекте. Ћирило је био светитељ источног хришћанства, грчки представник у хазарској полемици, један од апостола словенске писмености. Седмо дете Леона Друнгара, који је у Солуну обављао војничке послове. Живео је у време када су владали икономрсци. Имао је најбоље наставнике математике, физике, филозофије. Методије је био грчки хроничар хазарске полемике, један од словенских апостола и светитеља источнохерцеговачког хришћанства, старији брат Константина Солунског, Ћирила.
Њихова мисија у Великоморавској је трајала 40 месеци и била је верски и црквени подухват. Они су створили нови језик, старословенски. На том језику преводили су црквене текстове, богослужбене књиге и образовали су људе. Њихово прво писмо била је глагољица. Направили су их пре позива да описмене словенски народ док су правили ,,ћелије“ писма на малоазијском Олимпу. Језик варвара се није уклапао, а браћи није ишло од руке. Покушавали су да направе нову азбуку, али узалуд. Пало им је напамет да раставе азбуку, па да је поново саставе. И тако је настало прво писмо, глагољица.
Ишли су са својим ученицима и следбеницима на разна путовања, где је сваки корак слово, свака путања реченица, а сваки застој број у књизи. Много пута су улазили у расправу са тријезничницима. Мисија Ћирила и Методија успева када у Великој Моравској Папа Хадријах II проглашава словеснки језик као богослужбени. Успели су да описмене већину народа, а у другу генерацију ученика солунске браће спада Црноризац Храбар који је написао „Слово о писменима“. То је дело које се сматра првом словенском филолошком расправом. Представља полемику са грчким научницима. Црноризац наводи да постоји веза између грчког писма и словенског писма и брани словенски јези и словенску азбуку.
689. године Ћирило умире у једном од грчких манастира у Риму. После његове смрти, Методије одлази у Панонију код кнеза Коцеља. Тамо је добио звање панонско-сремског надбискупа. Германски бискупи га преваром одводе на суд и држе га до 874. године. Док су га бичевали он је мислио о другим стварима, о Хомеру и Светом Пророку Илији, о Александру Македонском. Те године се враћа у Велику Моравску у којој тада влада Сватоплух, противник словенске писмености. Методије, свеједно, наставља борбу за словенски језик. Када је Методије умро 885. године, њихови ученици су се раширили по свету да шире словенски језик. Ученици Ћирила су саставили ново писмо по угледу на велика штампана слова грчког писма, а име је добила у његову част, ћирилица.
О значају Ћирила и Методија за словенски језик и културу говоре њихова дела. Створили су нову азбуку, језик и образовали словенски народ, од којих је много наставило њиховим стопама. Ћирило и Методије су много помогли словенском народу описменивши га. Никада нису посустајали, увек би гледали право и тражили решење.
Текст писао :
Саша Лукић 8/2
