Епске песме се још зову и јуначке песме, па није чудно ако помислимо да песме о Косовском боју говоре само о јунацима, о мушким ликовима. Међутим, свако ко тако мисли греши. У овим песмама су подједнако заступљени и женски ликови и толико су важни да је некима од њих народни певач посветио и читаву песму.
У патријархалном друштву које је било заступљено у Србији у време Косовског боја жена је имала важну улогу. Она је била центар породице, мајка и супруга, вољена драга и сестра коју треба заштити. Иако се понекад другачије говори, жена је у патријархалном друштву веома цењена. Ипак, њен живот није нимало лак. Нарочито у време рата и то нам епска поезија показује на примеру кнегиње Милице, Мајке Југовића и Косовке Девојке. Ове три жене показују шта значи када жена, мајка, сестра или вереница испрате свог драгог у бој и знају да се он неће жив вратити. Њихова бол због трагичне судбине није само њихова, већ свих жена, мајки, сестара, девојака у Србији тог времена. Није било жене која није некога изгубила. Ако је судити о томе коме је било најтеже, то је свакако Мајка Југовића. Њена судбина је била девет пута тежа него сваке друге мајке, јер је изгубила девет синова. Док њене снахе плачу, а коњи и пси њених синова завијају и лају, она ћути зато што је њена бол толико велика да се не може исказати ни речима ни сузама. Она све то храбро подноси, али када угледа руку свог сина Дамјана, њено срце више нема снаге. Толика бол и ћутање доводе до тога да њено срце препукне. Зато се и каже да не постоји већа бол од мајке за преминулим дететом. Мајка Југовића није могла да победи своју бол, док су кнегиња Милица и Косовка Девојка некако успеле у томе. Ипак, то не умањује њихову трагичну судбину. Кнегиња Милица је свесна шта ће се догодити на Косову, па покушава да убеди кнеза да јој остави бар једног од деветорице браће. Он јој из љубави попусти, али ниједан брат не жели да остане са њом, јер им је важније да сачувају част и јуначко име. Иако се од туге, бола и страха за њихов живот кнегиња онесвести, она разуме своју браћу. Зато се и каже да је највећа љубав она коју сестра осећа према свом брату. Судбина Косовке Девојке је најтужнија, јер је она била несвесна последица Косовског боја. У нади да ће пронаћи вереника међу рањеницима, она сазнаје да је погинуо и да је постала удовица иако се није ни удала за њега. Њен живот је тиме завршен и пре него што је почео. И не само њен, или живот кнегиње Милице, него свих жена у Србији тог времена. Косовски бој је оставио неизбрисиве трагове на животе не само мушкараца који су учествовали у њему, него и жена које су биле део њихових живота.
Жена је центар сваке породице. Сваки мушкарац треба да буде поносан на своју жену, ону која му роди децу. Треба да је воли, поштује и чува. Сваки брат на овом свету треба да штити своју сестру и да покуша да јој узврати бар делић њене неизмерне љубави према њему. Свако дете треба да бар једном дневно загрли своју мајку, како би се макар мало одужило за дар живота који му је дала. Све ово су Косовски јунаци одлично знали и зато су веома ценили своје женске чланове породице. Међутим, та љубав није била довољна да спречи трагедију, јер некада зло надвлада чак и најјачу љубав.
Текст писао: Алекса Милојевић 6/2