На пропланку малом
лакше се дише
овде ваздух
на полен мирише
Чују се славуји
из шумице неке
прати их у тону
жуборење реке
А поточић један
немиран и чио,
из корита свога
тихо се излио
Полио је траву
и цвеће што расте
а са крошње врбе
полетеше ласте
Гледао их немо
ветрић враголан ,
па и он пожеле
да је раздраган
Па испусти ваздух
из својих једара
заиграше лишће ,
цветови и трава .
Песму писала: Теодора Сврзић 5/2
