У једном далеком селу негде у Поморављу, 6 априла родио се један дечак по имену Спортиша. Испочетка је био као и свако друго дете. Плакао је, пузaо, изговарао прве речи. А онда, једног дана почео је да показује снагу свог тела. Био је невероватно брз, снажан, спретан и окретан. Родитељи су били поносни на свог сина. Свако би пожелео баш такво дете.
Негде у суседству, 7. априла, родила се девојчица, Здравка. Убрзо после рођења, Здравка је остала без мајке а отац је како би обезбедио бољи живот за себе и за своју ћерку отишао у далеку Кину. Њу су чували бака и дека. Тамо, у туђини, отац се оженио и добио кћер којој дадоше име Корона. Године су пролазиле a девојчице расле удаљене једна од друге. Сви су одувек више волели Здравку, хвалили су је и обожавали. Била је лепша и паметнија од Короне. Румених образа, светло плаве косе и усана попут најлепше руже привлачила је погледе и усхићење људи где год да се појавила. Волела је и поштовала баку и деку и бринула се о њима.
Здравка и Спортиша су се упознали у вртићу и убрзо постали нераздвојни. Заједно су научили да возе бицикл на два точка, да прескачу вијачу. Делили су једну јабуку и заједно трчали по ливади и хватали лептире. Спортишини родитељи су заволели Здравку, а и њени бака и дека Спортишу. Често су причали преко ,,скајпа“ са њеним оцем о томе колико су њих двоје блиски. Отац је био срећан, пресрећан због своје ћерке. Уживао је док су је бака и дека хвалили а често је и сам знао да се међу колегама хвали како има дивну ћерку.
У међувремену Здравка је одрасла. Постала је тинејџер и све више се удаљавала од свог друга Спортише. Воће је заменила слаткишима, грицкалицама и брзом храном а трчање и природу ноћним изласцима.
Док је била мала Корона је волела своју сестру али како је расла почела је да бива љубоморна на њу. Желела је Корона да се и о њој прича али је знала да је то немогуће док Здравка постоји, зато је решила да пронађе и уништи сестру. Превелика љубомора се претворила у мржњу. Пошто није знала где се налази Здравка тражила је по целом свету, лутала је од земље до земље и свуда сејала страх. Људи су бежали од ње и затварали се у своје куће.
Дошао је глас и до Здравке да је у опасности. Уплашила се. У првом тренутку није знала шта да ради али се сети свог најбољег друга. Иако је био љут, кад је чуо њен глас срце му је закуцало јаче и обећао је да ће јој помоћи. Вежбали су сваког дана напорно, вратила се здравом начину исхране и то јој је помогло да буде јача, издржљивија, спретнија, да побегне од Короне. Убрзо је Корона стигла и до Поморавља. Узалуд је тражила Здравку по парковима, кафићима, улицама града. Ту већ одавно никог није било. Корона је бивала све више љута али и немоћнија. Није имала пријатеље где би се одморила и повратила снагу. Једног дана нестала је без трага и гласа.
Корона је успела у својој мисији да се о њој говори, говориће се још дуго али без и једне лепе речи.
А Здравка …Здравка је поново са Спортишом. Ено их срећни, смеју се, убацују лопту у кош и деле jедну јабуку.
ОШ „Бранко Крсмановић“ Сикирица
Ђак репортер: Наташа Мојсиловић 8-3
Наставник: Виолета Милошевић
