Вратимо се нашој мајци, јер нас земља наша чека-
њена поља зелена, постеља су наша мека.
Тамо где се родисмо, живот није краћи!
Другу земљу, лепшу, не можемо наћи!
Отаџбина, мајка наша, жално тужи за нас све,
похитајмо њоју крило, ко ће брже, ко ће пре!
Тако скупа ми са њоме, да живимо к’о у рају,
такву милост и лепоту друге земље нам не дају.
Напустимо сваког оног ко нас мрзи и презире,
очајно нас, слабо цене, сматрају нас за пастире.
Не дајмо им такав дојам, што сад мисле сви о нама,
кажимо им да нас увек жељно чека наша мама.
Василиса Вељковић 6/4
ОШ „Радоје Домановић“
Доње Видово, Параћин
Наставница: Јасмина Јовановић
