Моја је мајка као најлепша бајка,
добра је као вила, косу има као свила.
Волим је највише и поштујем,
и ову песму јој посвећујем.
Свакога дана лагано ме буди,
свакога јутра, кад зора заруди,
мамин се осмех кришом јави
и нежно ме милује по глави.
Мамине очи увек ме прате,
те очи добре нада мном бдију,
када оду, чекам да се врате,
за мене увек оне осмех крију.
Када се моја мајка смеје,
као да сунце најлепше греје.
Њене ме руке најлепше грле,
позовем ли само, мени хрле.
Зато кажем и нећу да лажем,
на свету није једина бајка,
ал’ тврдим, јесте најлепша
она коју зову мајка!
Бојана Михајловић 5/4
ОШ „Радоје Домановић“
Доње Видово, Параћин
Наставница: Јасмина Јовановић
