Кад би сви људи на свету целом,
својим поступцима и својим делом
бар на тренутак постали деца,
живот би био забава без премца.
Свет би био много боље место,
где љубав царује, а смех се чује често.
Дани би пролазили без муке и јади,
не би било сиромаштва и глади.
Тада би се драге маме и тате,
које мисле на трошкове и плате,
са својом децом чешће играле,
о проблемима не би бринуле.
Сви би тада заборавили на стрес,
ишчезли би сви немири и бес.
За живот свима би лепше било,
свет би био к’о бакино крило.
А школа? То би била посебна тема!
Оцена нема, а нема ни проблема.
Дневници за споменар служе,
а сви школарци се лепо друже!
Неки у старом, неки у новом,
једнаки би били под школским кровом!
Заједно би створили игре нове
и скупа сањали најлепше снове.
Само малене дечије душе
знају свако зло да сруше.
Одрасли не могу, и зато, свете,
бар на тренутак постани дете!
Лара Златковић, 5. разред
ОШ „Радоје Домановић“
Доње Видово, Параћин
Наставник: Јасмина Јовановић
