,,Шта ћу бити кад порастем?“

Текст ,,Шта ћу бити кад порастем?“ написала је наставница Српског језика Гордана Петровић за Фестивал драмских сцена 2015 године. Текст су извели ученици старијих разреда, а плакат је правила Ђулијета Сахатјан ученица из Јерменије која је у нашој школи била само једну календарску годину. У реализацији представе учествовали су ученици шестог, седмог и осмог разреда. Собзиром да су учесници из различитих разреда, показали су изузетну способност организације и функционисање у тиму, на шта је аутор текста и редитељ изузетно поносан.

Шта ћу бити кад порастем?

Ликови: мама Марија

Тата Марко

Бојана- кћерка

Анђелчица

Ђаволчица

Кувар

Организатор забаве

Стилиста

Учитељ

Ивана , Јелена, Сања – другарице

(соба са старијим намештајем, полицом, телевизором и столом)

Мама: Бојана, шта то радиш? Опет гледаш ТВ. Зар ти нисам рекла да пишеш домаћи задатак? Јел хоћеш опет да добијеш кеца?

Бојана: У реду је мама. Ево одмах ћу почети да пишем (зева)

( улази тата намештајући кравату)

Тата: Јао госпођице па ти још пишеш домаћи, па ово не може тако, Марија јел видиш да ништа не ради, а ти јој повлађујеш. Бојана колико дуго већ седиш испред тог телевизора.

Бојана: Не, тата не знам шта да пишем.

Тата: Па како и можеш да знаш кад ти овај тв испира мозак.Прочитај неку књигу видиш шта их имамо на полици и само ће ти се касти шта да пишеш.

Бојана: А какве то везе има са мојом темом?

Мама: Коју си тему добила?

Бојана: Шта ћу бити кад порастем?

Мама: Немаш баш никакву идеју?

Бојана: Имам, али не знам како да опишем то у саставу. Шта заправо раде ти људи? сви причају да лепо зарађују и да уживају у животу

Мама: Која су то занимања?

Бојана: Па нпр. Звезде ријалитија, певачица фолк музике, манекенка, топ модел, старлете. Ово задње ми је најнејасније, шта је то мама?

Мама: Па теби се само због тога свиђају та занимања ћћћћћћћ.

Тата: Лепо сам ти рекао да јој не дозвољаваш да пише домаћи задатак поред телевизора, али ти ме по обичају не слушаш. Деци је место у дечијој соби поред књиге и нормалних играчака и креативних игара, а не поред машинерије за стварање новца и испијање мозгова. Ма бацићу тај телевизор једног дана уништи ми дете.

Тата: Што не би изабрала занимање којим се твоја мама бави,нпр. лекар.

Бојана: Да, па да ме с посла зову и у сред ноћи не, не не желим ја то.

Мама: Кћери, ми идемо на прославу, а ти буди добра и изабери неко лепо и поштено занимање и опиши га у саставу. Занимање које изабереш пре свега треба да ти се свиди, да буде хумано и да уживаш док обављаш тај посао. Јер ћеш се тиме бавити готово читавог свог живота. Може бити било шта што те духовно испуњава ма колико тешко или лако било, а пре тога угаси ТВ ионако само на њему чујеш глупости.

Тата и мама: Здраво Бојана!

Бојана: Здраво мама! Здраво, тата! Као да је то лако напиши, опиши, како ћу сад ја кад не знам чиме ћу се бавити. Како то да одлучим. Шта значи то поштено занимање?

Бојана: Јао што ми се спава. А напољу је киша пљушти и пљушти. (зева ахааа и заспа на сто)

Гасе се светла

(улазе анђелчица и ђаволчица док Бојана спава)

Анђелчица: Јаој мало невинашце још не зна шта су праве вредности.

Ђаволчица: Јаој Анђелија, доста ми је твоје патетике. То је још једна мала похлепница и лењивица

Анђелчица: Ма, немој тако да будеш сурова. Она је још девојчица. Тек се упознаје са светом морамо јој дати лекцију.

Ђаволчица: Ха ха ха….Само се ти надај она је већ мали трошаџија. Ево већ је видим у будућности како је сурова и израбљује своје служавке и тера их да раде пуно радно време, а људи у њеним компанија да раде прековремено не би ли зарадила новац и стекла абнормално богатство и трошила на ципеле и гардеробу. Класична прича.

Анђелчица: Немој тако абнормалана луда си ти нећеш ми покварити још једно дете , не дозвољавам

( почиње да бије малим чаробним штапићем и избацује је са сцене)

Гаси се светло

(Друга сцена )

( Девојчица Бојана се буди у скроз другачијем окружењу, кућа је другачије опремљена све је врло ексклузивно, родитељи су елгантној гардероби и долазе са прославе, збуњено трчи и грли родитеље)

Бојана: Тата, мама!

Мама: Шта је било Бојана, на шта то личиш? Шта си то обукла ? Јел сам ти донела нову гардеробу из Лондона?

Бојана: Из Лондона, па када си то мама путовала за Лондон. Знам да си ми причала о Лондону као лепом граду за куповину, али мама, знаш и да си говорила како ми немамо новца за то путовање.

Мама: Шта ти је Бојана?

Тата: Лепо сам ти говорио Марија, немој стално да је водиш на путовања и да јој купујеш све што пожели. Па зар јој није довољна ова соба пуна играчака, па још и играоница , па и лични гардеробер. Видиш да је почела чудно да се понаша.

Бојана: Али мама, мама… где нам је стара соба, стари телевизор, шта је са твојом гардеробом, татином старом фотељом!

Мама: Ти си то само ружно сањала драги мој. Ево одвешћу те на крстарење неколико дана да заборавиш све те глупости и да избијеш себи из главе да немамо пара.

Тата: Доста ми је тих глупости! Имам озбиљнијих ствари морам да размислим на шта ћу потрошити милион евра до недеље, а ви се ту говорите о некаквом старом намештају и гардероби. Смешно!

Бојана: А мој домаћи задатак?

Мама и тата (у глас): Домаћи задатка ха, ха , ха

Тата: Па ти не идеш у градску школу, какав домаћи, јел знаш да твој приватни учитељ не задаје задатке.

Мама: Мора да си много лоше сањала, ћћћ… Да позовемо доктора? Шта мислиш Марко.

Тата: Ма не, проћи ће је то чим заједно отворимо главни сеф са новцем и накитом. Проћи ће је одмах та главобоља.

Бојана: Сеф! Новац!Мама, тата. (пада у несвест)

Гаси се светло

(У соби је кувар, затим долазе стилиста, организатор забаве и учитељ )

Кувар: Госпођице, шта данас желите појести, на репертоару су морски плодови с поврћем.

Бојана: Мени се једе чоколадна торта

Кувар: О не, без слаткиша. Ваша мама ни је наредила да правим храну без угљених хидрата и шећера, можете уместо торте изабрати дијетални колач или воће.

Бојана: Не не желим ништа

Кувар: Па нисте јели већ 3 дана.

Бојана: Нека сам али то да једем нећу.Хоћу да једем храну коју сам одувек јела. Моја мама пре кад замеси мени кифлице то ти је да полудиш од милине

Кувар (смех)

БОЈАНА: Шта је смешно?

Кувар: Па то ваша мама у кухињи и кифлице(ха,ха)Па када сте ви то јели кифлице када ми то никада нисмо спремали бар не док ја кувам у овој кући , а има сигурно 15 година. Јел се ви добро осећате

Бојана: А у да, заборавила сам да ја водим сада другачији отмени живот.

Кувар: Спремићу ја вама ракчиће па ћете видети како ће вам бити боље

Бојана: О благо мени…

(улази стилиста)

Стилиста: Добар дан, госпођице, мене је позвала ваша госпођа мајка да вам помогнем и да заједно одаберемо гардеробу за вашу рођенданску журку у петак. изволите погледати каталог

Бојана: Да мој рођендан, па ја сам на њега скроз заборавила

Стилиста: Можете одабрати од ова 3 модела које сам специјално одабрала за вас

Бојана. Да, али мени се свиђа овај!

Стилиста: Не не то је исувише аут потребно вам је нешто што је сада ин и фенси.Морате бити оригиналани, ваши родитељи су изричито наредили да будете у тренду и у складу са вашим статусом младе богаташице.

Бојана: У реду је биће како ви желите, само ме молим вас сада оставите превише сам уморна.

(улази организатор забаве)

Организатор забаве: Добар дан малада госођице, ја сам задужена за организацију ваше забаве у петак , па сходно томе дошла сам да се договоримо око ситних детаља. НА пример: да ли сте да вам пева Уан дирекшн или Леди Гага.

Бојана: Па зар ја могу то себи приуштити

Организатор забаве: Па наравно, ха ха ха зашто не би могли

Бојана: А да ли могу заједно да учествују

Организатор забаве: Па наравно биће им то велико заовољство. Само одлучите шта ћете од хране и у колико желите ватромет и колико да траје. Наравно поздрав хеликоптером са исписивањем вашег имена са поруком ,,срећан рођендан“ биће свакако, само нам кажите у колико вам одговара и колико гостију имате , .а сада морам да идем јавите ми то до сутра. Поздрав. ЋАО

Бојана: Јао па ово је невероватно. Дал се то мени стварно догађа Рођенданска журка са познатим фацама и исписивањем мог имена, па то је невероватно.

Учитељ: Добар дан, драга Бојана. Време је за шпански и енглески

Бојана: Не сада, сада сам баш срећна и помало уморна од свега.

Учитељ: Али ваш је отац изричито наредио да морате на часове. Како ћете се уписати а неки инострани колеџ, ако не савладате лепо енглески. Прва лекција је o особинама Енглеза. British people live in the UK. They are people who live in England, Scotland, Wales or Northern, Ireland. The British are said to be reserved in manners,dress and speech. They are famous for their politeness, self-discipline and especially for their sense of humour. British people have a strong sense of humour which sometimes can be hard for foreigners to understand…..

Бојана: Bla, bla, bla… Рекла сам да не желим данас и немојте ми досађивати. Хоћу мало да одспавам.

Учитељ:Али ваш тата је рекао да морате учити. Како ја то да му објасним?

Бојана: Не интересује ме, снађите се и немојте ми досађивати јел знате да могу да вас отпустим кад год пожелим

Учитељ: У реду је како ви желите.

(гасе се светла)

(Бојана спава, а долазе ђаволчица и анђелчица) *

Ђаволчица: Ухватила се у замку, сада је моја ха, ха ,ха

Анђелчица: Па ти си сурова, па она је само девојчица!

Ђаволчица: Да, а већ је постала похлепна и само на уживање мисли, одбија часове, избира храну, бира скупе ствари и гардеробу.

Анђелчица: Да, али деца су таква, незрела и лакомислена. Треба их упутити на прави пут, исправан пут, јер они се роде чисти као лист хартије и од одраслих зависи како ће се исписати тај лист.

Ђаволчица: Ма, мани ме твоје филозофије, мали покварењак је мали покварењак.

Анђелчица: Јао злоћо, показаћу ти ја ко је покварењак. Само гледај и уживај, па труни у паклу.

(Ђаволчица и Анђелчица одлазе у јурњави са сцене)

Гасе се светла

( Велика журка у кући, чује се популарна музика и дошло је пуно Бојаниних другараица и другара, Бојана се налази на излазу из куће и испраћа своје другаре )

Јелена : Баш ти је била кул ова журкица, дивно смо се провеле Бојана.Била сам на много журки до сада, али ова твоја је незаменљива. Уан диркшн, Леди Гага, па исписивање имена хиликоптером, па ово је задивљујуће!

Ивана: Посебно ме је одушевљава музика и сав овај раскош. Вероватно је дивно када си богат.Имаш све што пожелиш. Људи те воле. Што ја нисам толико богата, него је за моју журку само била обична музика на појачивачу.

Јелена: Сада си вероватно најпопуларнија девојка у школи. Мораш да бринеш о свом изгледу и имиџу. Јел имаш свог стилисту?

Бојана: Да наравно

Ивана : Да, то обавезно, а ко ће ти сређивати фризуру знаш да је и то битно, па нокте, мораш излазити и на кул места и да се дружиш са добрим друштвом, А уосталом зашто си се издвојила и напустила овако дивну забаву делујеш тужно.

Мама: Душо, да ти честитам рођендан. Сјајан ти је жур!

Бојана: Мама…

Тата: Ма следеће године направићемо још већи, ма није ово ништа. (одлазе)

Мама: Ти си тужна. Ма не брини Бојана

Мама и тата: Здраво!

Ивана: Немој да се бринеш све је испало супер, ја бих била пресрећна да сам на твом месту.

Јелена: Сутра је концерт звездица јел ћеш да дођеш. Било би стварно оригинално да се појавиш у новим стварима из Приза које си ми јуче показивала. Та хаљиница, та торбица тако је супер. Ма дивна си!

Јелена и Ивана: Видимо се здраво!

Бојана: Видећу, ваљда!

(једна девојчица излази са журке и плаче, Бојана јој прилази)

Бојана: Шта је било? Зашто плачеш?

Сања: Ма није битно, онако(шмрц, шмрц).

Бојана: Јел ти се не свиђа журка.

Сања: Не журка је добра, али мени је жао моје маме. Јако је болесна. Доктори су нам рекли да нема наде за њу

Бојана:Па како нема наде, ја и моји родитељи имамо пуно пара можемо ти помоћи.

Сања: Не, не можете, не вреди ни новац ишли смо код многих лекара и сви су нам рекли да је то неиспитана болест и да за њу нема лека.

Бојана: Ма, дал је могуће, јел си ти сигурна у ту причу?

Сања: Да, нема наде то је болест савременог доба настала је по речима доктора као последица загађења животне средине, самим тим то загађење уништава биљке које животиње касније једу и оне нам дају млеко и месо које је загађено, а у поврћу и воћу је највише отрова, то не може нико појединачо да спречи већ само ми сви колективно, а одрасли људи мало брину о тим стварима.

Бојана: Па да ли постоји било какава шансе за оздрављењем.

Сања: Само ако се појави неки научник паметан и хуман човек са леком за ту болест.

Бојана: То је баш жалосно и сваком може да се деси. Замисли мојој мами, било би стварно џаба сво то богатство. А и ја нисам срећан превише. Досадио ми је , сав тај раскош. Имаш обавезе, ове, оне те мораш да учиш стране језике, мораш да бринеш о имиџу, не смеш да носиш ништа што није у моди,мораш да слушаш само оно што се другима свиђа, а тек храна, кувар ми је досади ,,госпођице шта ћете јести“. Желим да изађем на улицу и да се играм са својим сиромашним вршњацима, али мама и тата ми не дају, кажу:,,испрљаћеш се“, а у ствари то све и није битно кад не можеш тим богатством да спасеш најмилије.

(устаје и гласно говори)

Упомоћ нећу да живим у овом свету !

Гасе се светла

(Бојану буди Сања са наставницом њена другарица у старој кући.)

Сања: Бојана, Пробуди се шта ти је јел си добро?

Анђелчица(наставница): Јоване шта ти се десило зашто ниси у школи?

Бојана: Наставнице, па откуд Ви?

Наставница: Пролазила сам улицом и чула Сању како виче уплашено. Па сам ушла да видим у чему је проблем.

Бојана: Писала сам домаћи из српског па сам се успавала.

Бојана:Сања, како је твоја мама?

Сања: Па добро је шта питаш глупости?

Бојана: О хвала богу да је то само сан!