Кроз своје постојање и кроз цивилизацију, човек је научио да лови. Вековима и временом се мењала сврха лова, човек је ловио због меса, коже или крзна животиња, како би прехранио своју породицу. Међутим, природа људима није подарила брзину кретања, могућност летања или снажне канџе, човек је у лову морао да развија свој ум и способности. Раније је лов био потреба, касније је био привилегија богатих, а данас је један од најраспрострањенијих хобија, врста рекреације, а убраја се и у спорт.
Лов се данас сврстава у више категорија, а самим тим и људи који се баве ловом. Велики број ловаца су ловци у октобру и новембру, када се лове зечеви и фазани, за њихов лов не постоји пре, а ни после овог периода. За некога лов почиње када падне снег, јер тада човек ловац не може да обавља своје послове који су приоритет, па му лов дође као разонода.
Постоје добре и лоше стране лова. Добре су те што често ловом могу да буду убијене животиње које наносе штету пољопривредницима, као и болесне животиње које се животом својим муче у природи и оне се лове у складу са упутствима људи који издају дозволе за лов. Лоша стране потиче од људске немари и тежње да се по сваку цену забави или испуни себи хир, па жртве буду и животиње које су угрожене или не постоји потреба да буду убијене. Убијањем животиња која су од значаја за очување одређеног еко-система, нарушава се исти, па производи извесну еколошку катастрофу. Човек је тада највише одговоран као свесно и интелектуално биће. Будите хумани у свему, јер је то једна од особина која нас сврстава у разумна бића!
Текст писала: Нађа Васић 8/2
