Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа. Преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ просвете(министар просвете) у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије“.
Прво је штампао дело „Живот и прикљученија“ у којем је испричао свој живот од рођења до тридесет и девете године и своју биографију испунио рефлексијама о потреби школа и науке и о духовној заосталости калуђера. После тога штампа „Совјете здравога разума“, изабране мисли и савете учених људи преведене са разних језика, то су морални и полемични огледи, пуни просветитељских мисли. Затим објављује „Собраније“, збирку огледа из морала и практичне филозофије: о патриотизму, о љубави ка наукама, о читању, о лажи, о умерености итд.
Доситејева највећа заслуга је просвећење српског народа и залагање да се европске идеје спроведу у Србији. Европа је тада била у духу просвећености, идеја школства, патриотизма, неговање фолклора били су главни покретачи свих културних дешавања.
Просветитељство (или доба разума) је раздобље од 1650. до 1780. током којег су интелектуалне и културне снаге у Европи давале нагласак разуму, анализи, и индивидуализму, насупрот традиционалним линијама ауторитета.
Доситеј је као своју последњу жељу затражио да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у Кошутњаку. Нажалост, жеља му није испуњена, а он данас почива у порти Саборне цркве у Београду, поред Вука Караџића.
Текст писала : Нађа Васић 8/2
