Обликовање светле будућности: најсавременије стратегије за раст
Дигитални часопис
  • Почетна
  • Странице
    • Блог
    • Есеји ученика
    • Радионица
    • Наука
    • Уметност
    • Спорт
    • Игрице
    • Кутак за пријатеље часописа
    • Занимљивости
  • О часопису
  • Контакт
Subscribe
Font ResizerAa
Дигитални часописДигитални часопис
  • Contact Us
  • Donate US
Претрага
  • Home
  • Categories
  • More Foxiz
    • Donate US
    • Blog Index
    • Contact Us
    • Complaint
    • Sitemap
Follow US
Дигитални часопис > Блог > Есеји ученика > Трагична судбина јунака у приповетци „Кроз мећаву“
Есеји ученика

Трагична судбина јунака у приповетци „Кроз мећаву“

admin
By
admin
Ажурирано: фебруар 2, 2025
Share

Живот је велико чудо, за неке он је тужан, суров и неправедан, док је за оне друге леп, изазован и тежак. Овакав је био и живот Реље из приповетке „Кроз мећаву“, једно време леп и срећан, а већ у другом тренутку суров и тужан. У овој приповеци видимо колико је живот променљив и како срећа не траје заувек.

Често у свакодневном животу срећемо људе који су незадовољни њиховим животом и тиме што морају много да раде да би постигли нешто. Реља је пак, од малена навикао на рад и на муку, он је био српски сељак ког живот није нимало мазио, већ када год је могао саплитао, међутим, Реља никада није посустајао, увек је радио, можда чак и више него што је морао. Он је претрпео много трагичних догађаја, али он није посустао већ се увек борио за опстанак. Реља је у својој младости био богат и поштован сељак који је имао велику породицу, али како ниједна срећа не траје заувек тако није ни Рељина, чељад су му се поразбољевала, имање му је пропало, а он је остао сам са Вујом. У примеру Реље видимо да је живот релативно кратак и да је време чудна и необјашњива ствар, као и то да је можда баш време оно што нам недостаје у животу. Реља се није плашио ни снега ни мраза ни леда, зато што је имао жељу да се избори са зимом и победи, али се ипак плашио за живот свог јединог преосталог синовца Вује, док му је та мисао пролазила кроз главу, он и Вуја настрадали су у мећави, иако су се јуначки борили, заједно загрљени.

Грешке су човеков најбољи пријатељ, он на њима учи, али их и често понавља. У овој приповеци писац је хтео да каже да је младост најлепше човеково доба, и да је треба паметно искористити. Ми смо кројачи своје среће, наш ум контролише мисли и веровања, зато би увек требало да гледамо на свет позитивно, јер поред свих добрих и лоших дана, увек треба имати наде у боље сутра, иако је време можда тешко и мрачно, увек треба знати да нам после мрака предстоји сунце.

Текст писала : Теодора Сврзић 7/2

Подели овај текст
Facebook Email Copy Link Print
Предходни текст Сећање на учитеља Бебу
Следећи текст Спасовдан

Оснаживање сутрашњих лидера кроз разумевање развоја и учења детета

Прочитајте више

Скорашњи чланци

Моја мајка
јун 2, 2025
,,Шта ћу бити кад порастем?“
јун 2, 2025
Зомби- Тајна Канарских острва
јун 2, 2025
Новогодишња ноћ
јун 2, 2025

Такође, могло би вам се допасти

Есеји ученика

Поглед кроз прозор моје куће

март 19, 2025
Есеји ученика

Хајдуци у епским народним песмама

фебруар 5, 2025
Есеји ученика

Трагична судбина јунакиње у приповеци „Увела ружа“

мај 6, 2025
Есеји ученика

Уметност побеђује свако зло па и саму смрт

март 19, 2025

Претплатите се на наш билтен да бисте одмах добили наше најновије чланке!

  • О часопису
  • О школи
  • Контакт

Made by IM web & graphic design with love.

Welcome Back!

Sign in to your account

Username or Email Address
Password

Lost your password?