Ђурђевдан је пролећни православни празник који се прославља 6. маја. Њиме се обележава успомена на Светог Ђорђа великомученика и победоносца Георгија кога слави велики број породица као своју крсну славу. Свети Ђорђе родио се у Кападокији. Када му је отац настрадао, мајка се преселила у Палестину где је одрастао и у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. Када је цар започео велики прогон хришћана, Ђорђе је ступио пред њим и одважно рекао да је и он хришћанин. Тако је и започело његово страдање за веру. Свети Ђорђе је аждаји, која симболизује многобожачку силу чији су владари прогонили хришћане, задао одлучујући ударац јер је убрзо цар Константин зауставио прогоне и Миланским едиктом 313. године хришћанство прогласио за званичну цркву у Римском царству. Због победе на многобоштвом Светог Ђурђа зову и Победоносац. Овај светац сматра се границом између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, и добре усеве. Најзанимљивији су Ђурђевдански обичаји и веровања. Треба пожурити и рано ујутру изаћи на поља где се бере Ђурђевданско цвеће: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући, ваља се и умити водом у којој су биле потопљене лековите биљке. На Ђурђевдан није добро спавати, јер ће спавалице болети глава целе године, али ако ипак заспите, онда би било добро да спавате на Марков дан, и то на истом месту. Уместо тога треба уранити на неко место у шуми или поред реке. На уранак се носи храна и пиће, такође, треба се окупати на реци пре сунца да би били здрави и јаки, и ваљано је опасивати се врбовим и дреновим прућем. Један од обичаја који и дан данас практикују млади момци за женидбу је и одношење капија где има девојака за удају. Овим обичајем би показали своје симпатије. У историји је Ђурђевдан познат и као празник састанка хајдука.
Текст припремила : Нађа Васић 7/2
