У јеку јануарских празника, 19. јануара Српска православна црква и њени верници прослављају Богојављење. Богојављање припада такозваним непокретним празницима, тј. не мења се датум када се обележава. Такође, се обележава између празника Крстовдан (Ваведење Часног крста ), а дан после је Свети Јован Крститељ који је један од највећих српских слава. Ова три значајна празника међусобно су повезани. Богојављење спада у један од петнаест највећих хришћанских празника. На Грчком ова реч значи „појава божанства“. Код нас и код свих православних верника слави се откровење Бога Сина као оваплоћеног у Исусу Христу. За овај празник везани су многи догађаји и обичаји који се проводе. На овај дан многи верници пливају за Часни крст у рекама и водама. Верници у групи крећу да пливају и ко први стигне до крста он је победник. У храмовима широм Србије служи се света Литургија, уз присуство свештенства и много верника. У великим посудама освећује се вода молитвом и босиљком. После завршене службе освештана вода носи се по домовима. По веровању вода служи као помоћ при разним невољама, може да се мало пије, умије њоме и ваљано је да се не потроши све до следеће године. Целог дана на Богојављењу људи се поздрављају са „Бог се јави !“ и „Ваистину се Бог јави !“.Многи млади чекају Богојављенску ноћ, у којој се по веровању отвара небо, и услишавају им се жеље.
Текст припремила:
Нађа Васић 7/2
