Науке као што су физика, хемија, медицина, биологија, економија, само су једне од многобројних наука које су неопходне за живот савременог човечанства.
Многе књиге, енциклопедије, као и интернет часописи и портали пишу о научним достигнућима. Пошто је актуелно лето и увелико траје , једно од занимљивијих природних феномена који су велики умови истраживали су појаве у природи које се дешавају током лета, то је појава громова и муња.
Вековима су научници из области физике и електротехнике покушавали да дођу до истине из настанка овог феномена. Да ли је то само мит која се дешава на небу, или још једна легенда о Божанским моћима или је ипак научни појам? Сазнајемо у тексту.
****
Да ли сте икада седели и гледали олују са грмљавином? Са моћним муњама које пресецају небо и осветљавају тло километрима ? Тај магичан призор омогућавају громови који демонстрирају једну од најмоћнијих појава у природи – ЕЛЕКТРИЦИТЕТ.
Громови су масивна пражњења електрицитета који настаје између неба и тла, а муње су визуелни приказ ослобађања те енергије. Сваки гром има до МИЛИЈАРДУ ВОЛТИ електричног напона, а то је довољно да читавог дана напајамо 56 кућа потребном електричном енергијом.
У свету сваке секунде дође до 100 удара грома што представља огроман извор електричне енергије, али технологија која је потребна да би ту енергију могли да искористимо ниједо краја развијена. Добра вест је да се увелико се ради на њеном развоју. Једном када је будемо имали, громови ће се користити за добијање топлотне или електричне енергије. За време олује, у облацима се сударају честице кише, леда или снега. Ти судари у доњим слојевима олујних облака стварају негативан напон.
Предмети на земљи: торњеви, дрвеће и само тло постају позитивно наелектрисани. Ова супротност у наелектрисањима прави неравнотежу коју природа теђи да поправи тако што ће пропустити струју кроз ова два набоја. Муња је изузетно врућа. Може да загреје ваздух око себе на температуру пет пута вишу од оне на сунчевој површини. Ова топлота узрокује брзо ширење и вибрирање околног ваздуха, што ствара грмљавину која се чује кратко време након што смо видели муњевити бљесак.
Какве све муње постоје?
Најуобучајније муње су оне које се протежу од облака до тла. Сваке секунде око 100 оваквих громова удари у Земљину површину. Неке муње никада не напуштају облаке. Већ наелектрисање путује између различито наелектрисаних делова облака. Постоје и муње које потпуно збуњују научнике.
То су сферичне муње. Када је реч о њима, не можемо да не споменемо и нашег великог научника Николу Теслу, јер је он био први који их је уочио и истраживао.
Занимљиве чињенице о муњама и громовима :
• Громови стално погађају авионе, али су они отпорни на ударе грома.
• Путнички авион гром погоди, у просеку, једном годишње.
• 18.000. олуја са грмљавином је активно
у сваком тренутку на Земљи.
• Место где се догоди највише грмљавина је Тороро, Уганда у Африци.
• Топлотна енергија која се ослободи приликом удара муње,загреје ваздух на
20.000°С.
• Антички филозофи су веровали да гром настане када се два облака сударе.
Управо смо сазнали занимљиве појмове, писање мог текста помогло је
стручно лице из области електротехнике. Ко жели може да шета по киши и грмњавини, без држања кишобрана и прављења великих корака.
Текст припремила: Нађа Васић 6/2
