Упорност је врлина коју сви треба да имамо у себи. Много пута сам од маме чула реченицу:
,,Само упорни успевају, само упорни побеђују!“ Упорност, истрајност и труд су кључ успеха у било ком послу. За себе могу да кажем да сам упорна девојчица, али упорнија од мене је моја млађа сестра Елена. Једне јулске вечери док је падала киша нестала је струја. Нас две смо остале кући са татом. Пошто смо биле јако уплашене тата је брзо упалио лампу и предложио да играмо шах. За мене шах је био дрвена кутија са црним и белим фигурама. С обзиром да сам имала само пет година то ми је био први пут да играм ту игру. Тата ми је објаснио правила и како се која фигура зове. Пажљиво сам га слушала, упијала сваку његову реч. У мени се родила жеља да научим да играм шах.
Сваки пут кад бих видела деду и тату да играју, жеља да једног дана преко пута тате седнем ја била је све већа и већа. Елена је тада била тотално незаинтересована, седела је поред нас и играла се барбиком. Тата и ја смо од те вечери увели правило да свако вече пред спавање одиграмо по једну партију. Како је време пролазило ја сам била све боља и боља, чак сам пар пута победила тату. Мојој срећи није било краја. Елену сам заразила том срећом па се и у њој пробудила жеља да научи ту игру. Објаснила сам јој правила и у кратким цртама испричала све о шаху. Она је свакога дана вежбала, некад са татом, некад са дедом, а понекад и са мном. Из дана у дан бивала је све боља и боља.
Почела је да побеђује и тату и деду, а договор је био да нас они старији не пуштају да их побеђујемо. Имала је превелику жељу да њено знање буде награђено. Ове године одржавало се такмичење у шаху. Пријавила се и учинила ме најпоноснијом сестром на свету. Освојила је треће место и добила дуго очекивану диплому. Убрзо је уследило и окружно такмичење на ком је Елена заузела друго место, добила медаљу и пласман на републичко такмичење. Сви смо били јако срећни и поносни на њу. Од девојчице коју та игра није занимала, данас је девојчица која много добро игра шах. Играла је са девојчицама и дечацима старијим од ње и врло често их побеђивала. То је моја Елена. Њено име је синоним за успех, а успех је друго име за упорност и истрајност.
Есеј писала: Дина Стефановић 5/2
