Орао-птица, симбол мира, слободе и храбрости, најбоље је поређење за нашу дружину из села Липова, која највише воли да проводи време у Прокином гају. Безбрижна и весела дружина која због велике несреће „рата“, која их је задесила, мора пре времена да рашири своја крила и суочи се са великом неправдом, да се бори за живот и слободу. У роману Бранка Ћопића „Орлови рано лете“, видимо како се безбрижни дечији животи због рата мењају из корена.
Негде у Босни постоји једно мало село Липово, једно мирно и спокојно место. У том селу постоји прилично велика и запуштена шума коју су звали „Прокин гај“, која постаје најважније уточиште за неку децу из школе која тако налазе спас од доласка новог, преког и зловољног учитеља на место њихове добре учитељице Лане. Јованче, веома храбар и праведан дечак, бежи из школе јер неће да трпи суровост учитеља. У Прокином гају налази место које је назвао „Тепсија“. Дан за даном, дружина у гају је постајала све већа и већа, када год би учитељ неко дете претукао, оно би долазило у ту дружину и ту би проводили време док је школа трајала. Јованчи се први придружио његов добар друг кога су звали „Стриц“ јер је био највиши и углавном је носио стричеве ствари. Њима се придружују Ђоко Потрк, Лазар Мачак, Вањка Широки, Ник Ћулибрк, најмањи и најмлађи од њих, Николица са својом куцом Жујом, због које су га прозвали „Николица с приколицом“, и једина девојчица међу њима, Луња. Тако су се заклели да ће они бити једна храбра, нераздвојна хајдучка дружина. Уживали су у гају и проводили своје безбрижне дане сређујући своје тајно скровиште, Тепсију. Дечак ког су звали „Мачак“ који је важио за изузетно доброг мајстора, заједно са целом дружином подигао је колибу, огњиште за ватру, љуљашку, кућицу за Жују… Девојчица Луња им је била од велике користи, крпила им чарапе, кошуље и радила све женске послове. У близини су Мачак и Јованче пронашли и скривену пећину, која им је касније била од велике користи. Та мала хајдучка чета је тих дана уживала је у свом безбрижном детињству. Све док учитељ једног дана, приметивши да у школи има све мање деце, уз помоћ пољара Лијана кренуо у потрагу за њима. Тада Николетина Бурсаћ, стане у одбрану деце, тражећи да им се врати њихова учитељица Лана. Нико није ни слутио да се у то време спремао рат. Николетина одлази у војску, безбрижни дани нестају, тог пролећа почео је рат. Живот им се мења у потпуности. Они се опет састају у храбру дружину и сви заједно помажу људима из села, обавештавајући их о кретању непријатеља. Бомбардовали су им школу и њихово некадашње тајно скровиште, што деца доживљавају јако тешко и трагично. Николетина Бурсаћ, видевши да су јако храбри и одважни, реши да их поведе са собом у рат.
У животу није све онако како ми желимо, често се могу десити неке неправедне и страшне ствари, али је добро знати да постоје прави пријатељи, храбри и одани који ће се увек борити за праве ствари у добру и у злу, па макар то била и деца. Рашириће своја крила као храбри орлови и кренути у свој први лет у неизвесно, уз обећање да ће се једног дана, ако неко од њих преживи, опет састати у свом тајном скровишту и сећати се по лепом оних који се нису вратили.
Текст писала:
Наја Ставановић 6/2
