Избирачица је комедија. На један смешан и духовит начин описује све оно што је у друштву негативно. Не само у друштву, већ и негативне особине људи, као што су уображеност, себичност, тврдоглавост, дволичност и сл. Писац описује радњу и ликове кроз подсмех да би се људи и цело друштво мењали на боље. Они који поседују све те особине често себе прецењују и много хоће, а на крају добију најмање. При томе чланове породице и пријатеље понижавају, а они сами изгледају смешно.
Малчика је лепа и популарна девојка из високог друштва, размажена, охола и јогунаста. Стално је нервозна и никада добро расположена. Тешко, у ствари, немогуће је удовољити јој. Мислим да су за њено понашање одговорни искључиво и само њени родитељи. Погрешно су је васпитали и одгајили. Увек је била у центру пажње и у породици и у друштву. Интересантно је описано једно јутро у њиховом дому. Родитељи је ујутру не буде већ чекају да се она сама пробуди. Када се појави на вратима они је брижно упитају, како је спавала? Да ли је уморна? Да ли жели да доручкује? На сва њихова брижна и добронамерна питања она одговара поспано, љутито и нарвозно. Претхдног дана им је изричито запретила да не смеју доручковати без ње, а онда их критикује зато што су чекали. Млеко које воли и стално пије, каже да не ваља. Једноставно, у свакој ситуацији тражи разлог да би бунила. Родитељи су претерали у толеранције према њој. Како се понаша према њима, таква је и према људима из свог окружења. Пошто је била веома лепа, умела је да привуче пажњу и око ње је увек било по неколико удварача. Само један од њих је био стварно заљубљен у њу, такву каква јесте. Због њеног предугог избирања и двоумљења, младићи су изабрали и оженили друге девојке, а она је остала без прилике да бира. Остао јој је једино младић који је био предмет њених несланих шала, онај кога ни једна друга није хтела. Онај који је истински волео њу.
Чињеница да се удала за оног човека кога је најмање волела, наводи на пословици по којој сваки избирач наиђе на отирач. Од свих девојака, она је најдуже бирала, и тако јој је остао онај кога ниједна није хтала. Мислила је да једино она вреди, да су сви око ње мање вредни, мање важни. После ове приче некако боље разумем оно о чему моја бака Дунда говори. Ако човеку не ваља један комшија, можда стварно не ваља. Ако му не ваља други комшија, можда стварно не ваља. Ако му не ваља ни трећи, ни четврти,… Ко у ствари ту стварно не ваља? Да ли је проблем у том човеку или у целом комшилуку?
Текст писала: Теодора Милић 7/2
