Весна је млада песникиња која је добитник више награда у литерарном стваралаштву. Посебно изненађење је уприличила и својој учитељици тако што је написала песму посвећену њој. Песму смо објавили под називом ,,Весна Весни“. Посебно ће остати у нашем сећању и носићемо је у срцу јер је написала и химну наше школе. Овде је само мањи опус њеног песничког стваралаштва у нади да ће бити с годинама све већи и већи.
1.награда, конкурс Народне библиотеке ,,Рада Драинац“, Блаце
БАЈКА
У бајкама је све могуће
Има једна биста река,
која само мене чека.
У тој реци живи цар.
Што се чудиш? Прави цар!
Бајковито јесте ово
зато читај свако слово.
Зла вештица из ове бајке,
отела је дете од мајке!
Да га не би пронашао нико
сакри га она у речно корито.
На дну реке, међ’ рибама,
раковима и шкољкама.
Краљица га тражила,
свакога је питала,
земљу је преврнула
и змаја је молила…
Ипак није успела
свог сина да нађе…
Ал у једном сутону,
када сунце зађе
реши оба краљица
да до мене дође.
Јасно ми је причала
шта од мене жели.
„Пронађи ми сина!“,
она мени вели.
Нађох се у чуду!
Да бих нашла цара
морам најпре наћи
ту вештицу луду.
Узет своју машту,
под мишком је ставих.
Пођох ја у башту
и гранаде правих.
Размишљам се нешто…
Где да нађем цара,
кад у џепу немам
ја нимало пара?
Дођох ја до реке
на обалу седох.
Да одморим руке
ја од маште хтедох.
Кад одједном видех
ја велика чуда.
Испред мене седи
баш вештица луда.
Смеје ми се она,
зна да цара тражим.
Али не зна она
да се маштом служим.
Машта је мени
оружје главно,
па ни ова вештица
неће проћи славно!
Чим је она нестала
појави се цар!
Зла магија престала,
то је права ствар!
Рибице нам махале,
и ракови мали.
У шкољкама заблисташе
бисери прави.
У томе тренутку,
краљица се појави.
Круну намести
свом сину ма глави.
Чврсто га је грлила
и кроз сузе причала:
„Ова те је девојка
од свег зла спасила.“
Цар ми узе руку
и пред својом краљицом
мени тихо рече:
„Проглашавам те царицом.“
Сада сви заједно
ми у дворац идемо.
До краја живота,
ми да срећно живимо.
Баш је лепа бајка
и машта такође,
јер само у бајкама
све на своје дође!
1.награда, 2020.
Свети Сава
Рано јутрос, крај прозора
Светлост лица обасјава.
Блажена је ова зора
Јер данас је Свети Сава.
У цркву су сви кренули,
Више нико сад не спава.
Вером срце испунили
Јер данас је Свети Сава.
И док гори пламен свеће
Лепих мисли пуна глава,
Срце ми је пуно среће
Јер данас је Свети Сава.
Слави црква, школа слави.
Слави свака српска глава.
Свак’ се сада моли Сави,
Јер данас је школска слава.
Награђена, 2019.
Светосавље
Свети Сава нас чува
И кад ветар туге дува.
Када снег зла веје
Свети Сава љубав сеје.
Када ружне мисли свету хрле
Савине нас речи грле.
Кад нас тужни снови море,
Погледајмо тада горе,
Јер ће благост овог Свеца
Испунити наша срца.
Мудре речи Светог Саве
Нек испуне наше главе.
Да нас увек служи здравље
Ту је наше „Светосавље“!
Свети Сава, 2018.
Свети Сава
Свети Сава је био мали
иако то, можда нисте знали.
У граду Расу он се родио
и име Растко по њему добио.
Подигао је многе школе
зато га сви поштују и воле.
Био је наш архиепскоп први
због њега све од знања врви.
Отишао је у Свету Гору
да би био близу Бога.
Његов де отац није љутио због тога.
Много је година Богу служио,
о њему да се пише је заслужио!
Дани вина
2018.
Дани вина
Мене деда стално држи у свом крилу
и прича ми неку причу мени милу.
Па ја тако седим и дирам му брке
док слушам о Марку што је тук’о Турке.
Али Марко не би био снажно биће
да му вино није омиљено пиће.
Деда стално збори:“Марко је хајдучина!“
Наравно да јесте кад је пио вина.
Марко је са Турцима мегдане делио
ал ке исто тако и вино испијао.
И своме је Шарцу давао да пије
и никад га, верујте, издао није.
Све док тако слатко беседи мој деда,
испод ока он све у бокал гледа.
А бокал је увек препун рајна вина
па деду одједном обузе милина.
Гуцнуо би деда мало слатког вина
али не сме он од погледа бајина.
Па ми онда рече из искуства дедина:
„Ако имаш проблем узми мало вина.
Дани вина
Осунчани виногради
пуна поља благоради.
Лист до листа,
грозд до грозда,
година се добра позна.
Мирис грожђа пуни тело, очарано цело село.
Одрасли се радују
и мали, такође.
Сви заједно певају
када беру грожђе.
А када кући дотерају воће,
тачно се зна ко и шта хоће.
Дечица се радују и смешкају фино,
кад пробају медно, црно, слатко вино.
Одрасли уживаше
и гласно певаше
кад видеше да су им
вином пуне чаше…
Црвени напитак наше тело храни
и од разних болести може да нас брани.
Здравице су увек вином заливене
нема лепшег благослова
од жеље искрене.
Када срце сломи туга
од вина нема бољег друга.
Кад су тужне очи снене
вино буди лепе успомене.
Ово је похваљена песма на конкурсу „Дани вина“, 2017. године.
- награда, 2019.
Слатка тајна
Месец тиња над виноградом, гроздове милује сребрном руком.
Мукотрпан рад урадио плодом,
Донеће их месец дому мом.
Нежно пева песме из давнина.
Ветар носи месечеве звуке,
звучи као жубор слатког вина.
Гроздовима пружа своје руке.
Набубрела зрна, сјаје капи слатке…
Тајну ову чува васиона
и звезде распламсале, далеке…
Креће поток магичнога вина.
Читав ће космос хвалити дело,
рашљике замењене месечевим нитима,
и звезде ће запевати весело
док вино њихове гласе штима.
И читаво васионско поље,
неће знат’ где месец грожђе нађе.
Тајну крије наше Поморавље,
то грожђе је најлепше и најслађе!
2. награда, 2019.
Путујем
Испод пута издигнута
поточић жубори.
Вода јури према гори…
Мале гране разигранене
ветру се њишу.
Не миришу летњу кишу…
Суза с листа баш заблуда,
осетих ту тугу.
Газим дугу, врелу пругу…
Душа празна као казна,
снови тамо живе.
Испред себе видим њиве.
Путујем…
Песме писала: Весна Милојевић 5/2
