Бесмислен, језив и тежак рат, одувек је ширио страву и ужас свуда по свету. Сама реч “рат” је кратка, мала, а у исто време и тако велика јер је веома тужна. Борећи се за своју отаџбину, човек жртвује своју слободу, љубав па чак и свој живот. Рат је свуда где има жртава, а највеће и најосетљивије жртве рата су деца. Она га не могу ни спречити, а ни избећи.
Ана Франк је синоним за сву децу која су проживела рат или га и сада негде још увек проживљавају. Ако неко живи предуго у страху то је горе и од саме смрти. Многа деца па са њима и Ана, проводила су месеце и године затворена у склоништу. Нису имала прилику да изађу кад год желе и удахну свежег ваздуха, да уживају у природи или безбрижној игри. Ипак, та деца, због тешких услова, постају духовно јака. Као и у песми “Крвава бајка”, Десанке Максимовић, деца гледајући смрти у очи и тада имају наду да ће се све брзо средити и бити као пре. Они до последњег трена верују. Као што Ана каже у свом дневнику: “Тамо где постоји нада, постоји и живот. Она нас пуни свежом храброшћу и поново нас чини јакима.” Тим веровањем и храброшћу деца прерано сазревају у одрасле доживљавајући рат на својим малим леђима. Неки родитељи не знају да ли им је дете добро, живо или чак можда заувек нестало. Они који знају да им детета више нема, проживљавају остатак живота са неизмерном тугом, бесом и кривицом што нису могли спречити да се то деси. Човек кад губи онда губи без обзира да ли то био Први, Други или чак неки Трећи светски рат. Уобичајени разлози због којих се воде ратови су политика, проширење територија или национализам. Каква год корист да произађе из тога, не може бити вредна масовног уништења и страдања других држава и њених народа. Сваки погинули човек, свака порушена зграда или мост, представља велики губитак за човечанство. Ана Франк говори у свом дневнику да величина човека не лежи у богатству и моћи, него у карактеру и доброти.Такође каже: ,,Људи су само људи, сви имају мане и недостатке, али сви се родимо добри.“
Рат је једно велико самоуништење, односно, један огроман корак ка пропасти човечанства. Љубављу и слогом можемо да зауставимо ту бесконачну “Крваву бајку” и на тај начин сачувамо све “Ане Франк” овог света.
Текст написала:
Анђела Саздановић 7/2
