Снага да се победи зло постоји у сваком добронамерном човеку, а да он то ни сам не зна, све док се не нађе у опасној ситуацији. Битно је само никада се не предати. Живот је предивно чудо које се непрекидно троши али Андрић нам својим делом „Аска и вук „, показује да уметничка дела имају дуговечну вредност и не знају за смрт.
Од самог рођења, овчица Аска се издвајала од остатка стада. Стално је трчала Стрмим Ливадама својим дугим ножицама и пасла сама. Иако је њена нарав била непослушна, у школи је била добра ђак и талентована за спорт. Зато јој је мајка дозволила да крене у балетску школу. Аска није била свесна да је уметност неизвесна. Она је само уживала у игри. Толико да се једног дана изгубила и срела са страшним вуком.Када се неко нађе у невољи, покушава да се спаси до последњег тренутка. Аски је у глави био само балет. Годину дана у балетској школи помогло јој је да научи нове покрете, али их је било мало. Знала је да не сме да престане, зато је смишљала своје покрете. Све што је игра дуже трајала,вуку је била занимљивија. Зато су Аскини кораци били све сигурнији. Несвесно је занесеног вука водила ка Стрмим Ливадама. Њена уметност продужавала јој је живот, јер је вук хтео да је поједе тек када се игра заврши. Тако ју је љубав према балету спасла из опасности. Лукави вук је убрзо упуцан од стране пастира.
По мом мишљењу уметност је све што је лепо, и радозналост такође која у неким случајевима може да изазове и невоље ако се пуно истражује.Треба бити жељан нових сазнања, али и слушати упозорења старијих и искуснијих. Ово је било упозорење да Аска мора да се чува и слуша своју мајку.
Анћела Саздановић VI²
