Упорност, одлучност, храброст, пожртвованост и лепо васпитање су особине које красе првог паратеквондо мајстора у Србији. Потиче из спортске породице, тако да је од малена спорт био саставни део његовог живота. Као мали заволео је фудбал, опробао се у атлетици, стрељаштву, тренирао пливање, али је превагнула љубав према борилачким спортовима. Недавно је учествовао на Светском првенству у Лондону, у кимону са грбом Србије. Он је бивши ученик ОШ „Бранко Крсмановић“ Сикирица, најбољи параспортиста Параћина, понос наше школе и нашег града. Он је Немања Миљковић.
Какав си био као ђак?
Био сам одличан ђак током целог школовања иако сам се све време бавио спортом, за све има времена, само је потребна добра организација.
Зашто си почео да се бавиш спортом?
Спортом сам почео да се бавим пре свега због здравља и како бих се лепо развио.
Који су најлепши а који најтежи тренуци у спорту?
Најтежи тренуци у спорту су кад се после напроног тренирања труд не исплати одмах, на првом такмичењу, када си спреман, а доживиш пораз. А најлепши, кад на грудима осетиш медаљу.
Чиме те је освојио теквондо?
Теквондо је игра надмудривања, као шах, мораш да размишљаш о сваком наредном потезу, свом и противниковом, у томе је драж.
Колико напора и одрицања треба уложити?
Огроман напор, труд и стрпљење су потребни да би дошао до резултата у спорту. Ту не подразумевам само свој труд, већ и труд своје породице.
Да ли си некад пожелео да одустанеш?
Наравно, као и сваки спортиста пролазио сам кроз тешке тренутке и много пута пожелео да одустанем, али сам се понео као сваки шампион и наставио даље.
Како се постаје шампион?
Шампион се постаје прво у својој глави, када сањаш о томе, када си максимално посвећен и сконцентрисан на тренингу, када знаш шта хоћеш и најбитније од свега када имаш циљ. Мој циљ је да на сваком такмичењу представим и учиним поносном своју земљу, да завршим факултет и да оснујем породицу.
Највећи успеси?
Највећим успесима сматрам то што ми је спорт помогао да здраво размишљам и да се здраво храним, то што ме је извео на прави пут и направио од мене доброг човека који подједнако поштује обичног човека и свог противника на борилишту.
Када си био најсрећнији и најпоноснији?
Најпоноснији и најсрећнији сам био онда када сам освојио три злата на највећем светском аматерском такмичењу у пливању, када сам изашао на борилиште на Светском првенству у Лондону и представљао своју земљу.
Да ли би твој пут био исти да можеш да кренеш из почетка?
Не размишљам о томе шта би било кад би било, једноставно сам ту где јесам, идем напред у нове победе!
Порука за децу која почињу да се баве спортом
Да буду упорни, истрајни и пуни оптимизма, на крају се сваки труд исплати. Спорт је нешто најлепше. Теквондо ми је пружио прилику да упознам највећу звезду овог спортa у Србији, Милицу Мандић. Милица је једна ВИСОКА ☺ позитивна девојка која је својим трудом доказала да је бити најбољи само питање упорности и времена.
Није одустајао када је било тешко, побеђивао је себе и противнике. Његова борба још увек траје.
До медаље на Олимпијским играма у Токију 2020. године.
Срећно Немања!
Ђак репортер: Софија Богојевић
ОШ „Бранко Крсмановић“ Сикирица
Виолета Милошевић, наставник физичке културе
