Љубав тако мала реч која се лако пише, а тако тешка да је не могу разумети и доживети баш сви.То је најаче људско осећање и извор је за многа друга осећања тугу, радост, сигурност…
Љубав покреће свет и због љубави човек је у стању да лаже,вара…Због љубави су вођени и ратови. Све док човек живи има потребу да воли и да буде вољен. Велики део песама, романа, филмова посвећено је љубави. Љубав је била најчешћа инспирација за стварања највећих књижевних дела.
Великан наше српске књижевности Бора Станковић спада у групу оних писаца коме је инспирација била љубав. Он је свој живот ставио на папир и на тај начин омогућио генерацијама које долазе да кроз његова дела млади увиде грешке које су старији правили. Упознали смо тужну љубав, где се материјални интереси породица мешају у љубавни живот двоје младих и постају узрок њихових несрећних судбина и промашених живота.
Стана је живела сама са мајком одмах до Костине куће. Две скромне и мале породице живеле су лепо и помагале једна другој. Још у детињству између Косте и Стане се рађа она чиста и права љубав. За разлику од Станине породице, Костина породица је некада била имућнија и угледнија, па се очекивало од њега да поврати углед своје породице и заврши високе школе. Стана у почетку не увиђа класну разлику, као главну препреку њиховој срећи и сања о заједничкој љубави. Временом постаје јасно да њени младалачки снови нису реални и она се удаје за Николу, младића ког јој намеће Костина баба. Од веселе и раздрагане девојке, Стана постаје жртва патријахалног времена и средине која тражи од човека да остави по страни све што му је мило и лепо. Заборавњена и везана за човека кога не воли, њен живот постаје потпуно другачији од онога што је сањала. Она доживљава понижење и малтретирање од мужа. Њено лице није више чисто, лепо него тамно и суво, а глас равнодушни, обичан. Она постаје једна увела ружа чија лепота и живот полако нестају. Стана се мири са својом судбином и остаје са својим мужем и дететом.
Мислим да је данас бар мало другачије и да класне и материјалне разлике немају толико велики утицај на љубав. Никада више не смемо дозволти да друштво и други људи утичу на нечије судбине и осећања. Љубав је једно лепо и пријатно осећање и треба га чувати.
Есеј писала: Емилија Милојковић 8/2
