Неузвраћена љубав је нешто што смо сви осетили у нашем релативно кратком животу у односу на настанак, али и нестанак мора. Сви смо ми туговали због тога, али не и живот, он наставља даље и баш га брига што нама не одговара. У приповеци „Увела ружа“ није описана „неузвраћена“ љубав, али се подједнако тужно завршила.
Прича се одвија у некој вароши,где живе Која и његова баба коју је називао мајком. Чудном игром званом „живот“, досељује се са друге стране потока, девојчица Стана са њеном мајком Маријом. Те две комшијске куће живеле су као једна, када једна није имала, друга јесте и обрнуто. Међутим, Која и Стана су временом увидели да они не могу бити пријатељи, а још боље су схватили да никада не би могли да се понашају као брат и сестра. Обоје су били уплашени, али у исто време срећни и узбуђени што се то њима дешава. Они су мислили да све што раде, раде у тајности, али су погрешили. Сви су увелико причали о њима, Марија је ћутала, али баба је како народ каже забадала нос, а то није смела да уради. И док је Која ишао у школу, долазио је у своје родно место повремено, за сво то време његовог боравка кући, састајао се тајно са Станом. Волели су се и проводили ноћи заједно. Међутим, баба је почела да сумња и стално је Коју питала када ће ићи назад у град у школу, а он је одговарао да још има времена. Када су Марија и баба виделе да Стана не планира да се удаје, оне су је натерале.Тада нису знале да су направиле највећу грешку у свом животу. Касније, када је Стана требала да се уда, Која је отишао на школовање и није се враћао. Зашто да остане када љубав његовог живота није његова. Међутим, када се он вратио кући после две године, ништа није било исто. Баба му је испричала да је Марија умрла, а да је Стана јако несрећна. Не знам да ли је жалио што се никад никоме није супротстављао и што се није довољно борио за њихову, верујем, велику љубав. Стана је патила, муж ју је тукао, али без обзира на све, она га је бранила у свакој прилици. Никад нису имали свој срећан крај, а могли су…
Тужна судбина Стане је као увела ружа. Испрва, Стана и руже су прелепе, Стана је још девојка, а ружа није убрана. Пре него што заволиш девојку мораш да се бринеш о њој, а ружу да заливаш водом да би живела. Пре него што је убереш, имаш препреке, а то је трње. Када коначно желиш да је узмеш, неко други може да је убере и она ће припадати неком другом. Имао си шансу, али је ниси искористио. Све је више таквих правих љубави. Многи не знају да сачувају ту љубав и зато је погрешних све више.
Есеј је написала: Теодора Јевтић 8/2
