Аустралијски староседеоци Абориџини (домородачки народи – групни назив за домородачка племена Аустралије који они сматрају увредљивим) насељавају свој континент најмање 30 000 година. Према мишљењима научника на континент су се населили још у време последњег Леденог доба.Тада су Велика острва Нова Гвинеја и Борнео били већи него данас, а морски пролаз између њих и Аустралије много ужи. Процењује се да их је било од 400 000 – 800 000, а данас их је око 400 000. Домороци Аустралије подeљени су на више стотина племена, говорили су око 600 језика. Некада их је било много више него данас, многи су нестали или су асимилирани у сaвремено аустралијско друштво. Свако њихово племе говорило је властитим језиком. Домороци су били организовани по малим породичним групама. Свака је имала вођу, обично старијег искуснијег мушкарца. Вођа овакве групе одлучује где ће се и када поставити логор, односно кренути даље и у којем смеру. Вође су требале добро познавати племенски територије; где има воде; где се и када може шта уловити или пронаћи за храну. Абориџини се баве ловом и сакупљањем ствари. Копље и бумеранг били су њихово главно оружје. Обални домороци сакупљали су мекушце, као шкољке и ракове. У пустињским пределима хватали су животиње, птице и разне рептиле. Сва ловина коју је ловац ухватио делила се са читавом групом. Храна се припремала над отвореном ватром. Сакупљање биља и семења такође је било значајно.за Абориџине. Они су знали млевењем неког семена произвести брашно.Веровали су и у реинкарнацију(Након смрти душа се поново рађа на земљи у облику неке животиње).
Текст припремиле:
Милена Саздановић 7/3 и Александра Максимовић 7/3
