Истина је права – ја верујем у чуда!
Ако хоћете, мислите да сам луда!
А чуда постоје, стварно постоје,
верују у њих они који се не боје!
Када се на село спусти ноћ,
моја машта добије чудну моћ.
Све моје лутке тада оживе,
на балове крену к’о најлепше диве.
Узјашу велике, беле лабудове,
на њима сву ноћ небом плове.
А кад се пробудим, у свануће,
моје луткице су већ код куће.
Куда су скитале – ко ће знати?
Да сазнам одговор, све ћу дати!
Мрака се не бојим, нити чуда,
одговор чекаћу ноћас будна!
Ако их оживи нека магија,
тражићу за себе нешто и ја.
Верујем у чуда, ова и слична,
зашто је тако, ствар је лична!
Милица Алексић 5/4
ОШ „Радоје Домановић“
Доње Видово, Параћин
Наставница: Јасмина Јовановић
