Првога дана у септембру,
колона првака у школу крену.
Бацише старе лопте и лутке,
заборавише све лепе тренутке.
Уживали су без икаквих брига,
сад им пуна торба свезака и књига.
Мора да се учи и домаћи пише,
а првак сваки воли игру највише.
Малени ђаци пред школом стоје,
без маме и тате, помало се боје.
Ал’ дан за даном, прође их трема,
од школе за игру бољег места нема.
Учитељица је као друга мама,
о свима води рачуна сама.
Са њом се деле бриге и муке,
а пружа она и лепе тренутке.
Петице пљуште на све стране,
толико у дневник не може да стане.
Учитељица поносно диже главу –
паметни су, била је у праву!
Лара Златковић, 5. разред
ОШ „Радоје Домановић“
Доње Видово, Параћин
Наставник: Јасмина Јовановић
