Не постоје поуздани подаци о његовом постанку. Највероватније је да се појавио пре више од 2000 година. Приликом археолошких ископавања у Узбекистану нађене су две фигурице од слоноваче које припадају периоду владавине Хувишке ( 2.век). Стручњаци сматрају да су то шаховске фигурице. У 5. веку настала је у Индији посебна врста војне игре на дрвеној плочи-“чатуранга“ што значи четверодеони. Чатуранга је као далеки предак данашњег шаха. Била је игра која је одражавала састав и поредак тадашње Индијске војске, коју су сачињавали четири рода: пешадија, коњица, слонови и борна кола, а у средини су се налазили раџа (краљ) и његов саветник мантрин (данашња краљица или дама). Кретање фигура одређивало се бацањем коцке.
Игру су у 6. веку прихватили Персијанци, а од њих су у 7. веку преузели Арапи освајањем Ирана и током наредна два века била је веома популарна у Арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Халиф Харун ал Рашид је послао крајем 8. века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У 9. веку Арапи су је под именом “ шатранџ“ пренели у Шпанију. Шатранџ је постао популаран.
У 19. веку Немац Фредерик Мајс је био само сиромашан и није имао довољно новца за прави шах па је од картона правио таблу, а од пампура фигурице. Црне је бојио мастилом док је беле остављао у природној боји. На великом делу Европе се проширила ова игpа и постоје многа такмичења везана за шах.
Шале шаховских краљева
Хромост и симултанка
У време симултанке Вилхелма Стеинитза у Њујорку, (Стеинитз је мало храмао, ослањао се на штап), један од гледалаца је шапнуо другом: „Невероватно је како тако болестан шахиста сваког надигра“
То је речено недовољно тихо, па је Стеинитз зачуо и одмах рекао: „! Поштовани господине“ – обратио том гледаоцу, „Обавештавам Вас да ја још увек играм главом, а не ногама …“
Један за све
Једном се Хосе Раул Капабланка касно ноћу вратио у хотел.
„Ко је тамо?“ Упитао је поспано рецепционар.
„Хосе Раул Капабланка Граупера“, због уверљивости, Кубанац се представио својим пуним именом.
„Добро, уђите“, промрмљао је рецепционер, „Само нека последњи затвори за собом врата.“
Текст припремила:
Тијана Радојковић 5/3, Бусиловац
