Као што поток на самом свом врелу показује на коју ће страну тећи, тако и живот од најранијег детињства даје путоказе. Велики људи се рађају као велики. Од почетка се осећа њихова снага.
Највећи просветитељ нашег народа, Свети Сава, први српски архиепископ, рођен је као Растко, трећи син великог жупана Стефана Немање. Рођен у владарској породици, рођен да носи круну, од првог дана свог живота био је окружен богатством и славом. Међутим, млади Растко није у својим мислима величао раскош и славу. Био је другачији, не само од своје браће, већ и од свих својих вршњака. Дух тог дечака је био толико узвишен, јер је у науци и вери видео оно ванвременско, оно што може да надживи сво злато и пролазну славу. Управо због те своје духовности, Растко је тежио да што више нових ствари научи, да што више књига прочита, да што више мудрих људи саслуша и да тим степеницама уздигне свој народ до трона.
Идеја просветитељства несумњиво се родила у њему у најранијем детињству. Није Растко одбијао да се игра мачевања са браћом јер није желео да заштити свој народ, напротив, у својим књигама налазио је моћније оружје од сваког мача и много снажније оклопе од свих оних које је његов отац имао. Жеља за знањем довела је Растка до идеје да би успостављањем јединствене вере, народ постао чврсто повезан и несаломив. Нису само мачеви и оклопи оно што чува постојање једног народа. Јер да би један народ уопште постојао, неопходно је наоружати га знањем и ставити под штит вере. Писмо, језик, вера, историја, то је оно што чини културу народа, а без културе народ не може ни постојати. Без свега тога народ је само група која нема свој ослонац, нити може да се причврсти за земљу на којој се налази. Младог Растка опчињивала је моћ знања, науке и снага истинске вере и душевног мира. Тим путем, уздигао се до најславнијег места у целој историји српског народа.
Његово име памти се и велича вековима, а његов народ захвалан му је и данас. Док постоји српски народ, постојаће и дуг према Светом Сави за све што је учинио за свој народ. Зато је свако од нас дужан да предано негује српску историју, културу и веру, да се наоружа мачем знања и искује штити чврсте вере.
Петар Милосављевић 8/1
